Prosječan poljoprivrednik u Republici Srpskoj ima preko 50 godina i sve manje snage da radi, dok mladi bježe sa sela.
Rade Jovičević, predsjednik Udruženja povrtlara RS kaže da i na selu ljudi sve više odustaju od poljoprivrede.
– Kod nas se nekada svako drugo domaćinstvo bavilo proizvodnjom. Sada nas ima samo četvoro u selu – kaže Jovičević.
Naglašava da su stari poljoprivrednici u godinama, a da mladi nemaju motiva da ostanu na selu.
– Samo pravilnom podsticajnom politikom možemo da postaknemo mlade da se bave agrarom. Mjera koja bi po mom mišljenju puno pomogla je da se podsticaji ukinu za pravna lica. Sada trećinu budžeta namijenjenog poljoprivredi dobijaju velike firme, naftaši i mlinari, dok mali proizvođači ne dobiju dovoljno da bi im se isplatilo da rade – kaže Jovičević.
Rizici
Neredovna isplata podsticaja od strane države, nepostojanje stimulativnih kredita, kao i teški uslovi rada odvraćaju i mlade stručnjake u poljoprivredi da se bave poslom za koji su se školovali.
Kada se ovome dodaju rizici od elementarnih nepogoda, koji za par sati mogu da unište sve što su radili godinu dana, ne čudi što većina studenata poljoprivrede sa kojima su novinari razgovarali sanjaju o poslu u kancelariji.
Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje RS je preko 2 000 poljoprivrednika sa srednjom školom bez posla, dok ih je sa diplomom fakulteta na birou 543. S druge strane, prema procjenama Ministarstva poljoprivrede, u Srpskoj je oko 200 000 hektara nekorištenog poljoprivrednog zemljišta.
Da mladi bježe u grad da se skuće, a napuštaju sela, pokazuje podatak Investiciono razvojne banke RS da je prošle godine za poljoprivredu odobreno 30-ak kredita u vrijednosti od blizu 2 miliona KM dok je za stambeno zbrinjavanje mladih odobreno 7 puta više kredita u vrijednosti od oko 14 miliona KM.
Podsticaji za samozapošljavanje
Stevo Pašalić, demograf, ističe da je činjenica da na selu ostaju samo stariji ili se na selo vraćaju ljudi koji su u penziji, dok mladi hrle u grad ili bježe vani.
– Osim većih i sigurnijih podsticaja, moramo da obezbijedimo savremene uslove za život na selu ako želimo da zadržimo mlade i motivišemo ih da se bave poljoprivredom – kaže Pašalić.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su uveli podsticaje za samozapošljavanje za nezaposlene diplomirane inženjere poljoprivrede koji imaju do 40 godina, a koji su nosioci poljoprivrednog gazdinstva. Lani je odobreno 100 000 KM takvih podsticaja.
– Takođe, prošle godine su 244 mlada poljoprivrednika dobila podsticaje od 631 284 KM za nabavku mehanizacije i za navodnjavanje – kažu Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva.
Radi se preko 12 sati
Dejan Popović, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Palačkovaca kod Prnjavora, po završetku fakulteta prije pet godina kupio je hektar i po zemlje i sa suprugom Natašom, koja je takođe inženjer poljoprivrede, bavi se uzgojem krušaka i koka nosilja.
– Rad na selu nije lak, od njega se ne može uživati ali se može solidno živjeti. Ustajemo rano, radimo tokom sezone i preko 12 sati i na kraju zaradimo dovoljno za život prosječne porodice – kaže Dejan, koji ima dva sina i planira da ostane na selu.
Srpska Cafe
