Svaki dan sve više ljudi se žali na premor. Sve je više onih koji osećaju nemoć, bude se svakog jutra iscrpljeni i mrzovoljni, nedovoljno spremni kako za umni, tako i za fizički rad, plašeći se da neće stići na vreme da završe sve obaveze. Tempo života nas često zaista čini umornim i bezvoljnim da uradimo bilo šta. Umor je postao način života, znak naše prebukirane svakodnevnice, nova epidemija savremenog društva. Izloženi su mu ljudi svih zanimanja, a izgleda da su mu naročito podložne žene.
Neki su umorni zbog toga što ništa ne rade, drugi zbog toga što previše rade, treći su umorni od svega. Umara nas posao koji ne volimo, umaraju nas ljudi, čak i oni koje izbegavamo, a isto tako, umaraju nas osobe do kojih nam je stalo. Ogorčeni smo i sve što radimo doživljavamo kao novi napor i trošenje energije. A to sa sobom povlači i društveni, psihički i emotivni krah. Teško nam je da se skoncentrišemo na dnevne obaveze, da održavamo harmonične odnose sa porodicom i prijateljima i nismo u stanju da uživamo u slobodnom vremenu. Milioni ljudi na planeti svakodnevno se žale na neobjašnjivu iscrpljenost, ne pokazujući ni najmanju želju da saznaju pravi uzrok. Lakše im je da okrive klimatske promene, vruć vetar, nesanicu, besparicu… ali neretko, pravi razlozi su mnogo ozbiljniji od zgusnutog rasporeda.
Umor je odbrambena reakcija organizma koji nam na taj način stavlja do znanja da smo preterali, da smo na ivici snaga. Uzroci umora su mnogobrojni. U tri odsto slučajeva posredi je reakcija na probleme u ličnom i profesionalnom životu. U 23 odsto slučajeva za umor je odgovorno neko psihičko oboljenje, a u 16 odsto slučajeva on je posledica različitih bolesti. Manje nam je dokučiv i razumljiv psihički umor, još jedna vrsta umora koji je rezultat onoga što preživljavamo, a koji je prisutan u 80 odsto slučajeva i koji se karakteriše gubitkom elana, odsustvom motivacije i želje da radimo.
NE ODLAŽITE OBAVEZE
I PASOVNOST umara – psihički se daleko više umaramo od onoga što nismo stigli da završimo u toku radnog vremena, nego od onoga što smo uradili. To je zato što nas nedovršene obaveze proganjaju i mimo radnog vremena. Dejl Karnegi, autor knjige „Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu“, kaže da je danas svakom četvrtom čoveku umor na poslu glavni problem i savetuje da se posao nikada ne odlaže za sutra. Pored toga, važno je da u toku dana poslove rasporedimo u zavisnosti od njihove težine, tako da najteže poslove rešavamo odmah. Umor koji osećamo na poslu nema veze s tim koliko radimo, već je povezan s tim kako se osećamo u radnom okruženju i koliko smo pod stresom, objašnjava dr J.A. Hedfild, britanski psihijatar. Morate smanjiti broj zadataka i postaviti realne ciljeve. U suprotnom, opterećivaće vas krivica koja će isisati ogromnu količinu energije iz vas.
ZNAK ZA UZBUNU
Kada je umor vrlo jak i uporan, traje duže od šest meseci, kada ometa normalne aktivnosti i ne može da se izleči ni odmorom, niti duplim smanjenjem dnevnih obaveza, govorimo o sindromu hroničnog umora. Tipični prateći simptomi su: blago povišena temperatura, bol u mišićima, otečeni zglobovi, povećani limfni čvorovi, učestale prehlade, poremećaj u varenju, hronična gušobolja, drugačija glavobolja ili migrena, otporna na lekove protiv bolova i upala. Bol je često raširena po celom telu ili je šetajuća.
Neurološke manifestacije su konfuznost, zaboravnost, mentalni umor, loša koncentracija i kratkotrajno pamćenje, dezorijentacija, neobični nedostatak snage i volje, potištenost ili razdražljivost; cinizam i nervoza pri obavljanju aktivnosti; kratak fitilj (brze i snažne, nepromišljene reakcije na okolinu), kao i pojačana zavisnost od raznih stimulansa. Refleksi otupe, ravnoteža i percepcija popuštaju.Čak i mali napor pogoršava nabrojene simptome. Sve rezerve su istrošene i sve odbrane neefikasne što, pre ili kasnije, vodi u najrazličitije bolesti. Umoran mozak čini da se osećamo negativno, a u stanju umora i neispavanosti neke osobe mogu da reaguju čak i depresivno.
STRES – BOLJKA DANAŠNJICE
Najviše energije svakodnevno troši stres. Današnji čovek doživljava stalna psihička opterećenja, bilo kod kuće ili na radnom mestu. Usled jurnjave, brige i stresa u našem organizmu dolazi do neravnoteže koja se najčešće prvo manifestuje kao psihički zamor. Poremećeni međuljudski odnosi i hronična frustracija – stalno doživljavanje neuspeha i razočarenja dovode do toga da iscrpljenost postaje najznačajniji razlog bolovanja. Svakodnevno slušamo žalopojke kolega koji se jadaju kako su umorni. A oni koji ništa ne govore, verovatno se isto tako osećaju. Svaki dan donosi određenu količinu pritisaka – sukoba i uzrujavanja, bojazni da li ćemo stići na vreme, da li ćemo izbeći ili rešiti konflikte… i polako postajemo sve umorniji.
Socijalni stres koji nastaje zbog sve više radnih sati i veštačkih stimulansa poput kofeina i nikotina je sve veći problem. Uz to smo stalno dostupni na mobilnim telefonima i Internetu. Teže ustajemo, sporije radimo, pravimo više grešaka i jedva čekamo kraj radnog vremena. Pozadina umora jeste frustracija zbog mentalne preopterećenosti, zbog previše vremena u aktivnostima koji ne donose nikakav napredak, jako mnogo površnih odnosa sa ljudima, kao i činjenice da nikada nemamo vremena za ono što je važno.
Ljudi oboleli od ovog sindroma, bez izuzetka, govore kako su pre bolesti osećali da ne upravljaju sopstvenim životom, da su bili preopterećeni, emocionalno obamrli i da su jurili od jedne obaveze do druge, ne nalazeći vremena za uživanje u životu. Žalili su se da im drugi crpe energiju, da uvek uzimaju, ali nikada ne daju ništa zauzvrat.
I ZABRINUTOST ZAMARA
Ako ste umorni i nemate energije, svakako nije u pitanju lenjost ili hir, to je pravi problem koji značajno smanjuje kvalitet života. Identifikujte problem. Hroničan umor je ponekad odraz dubokog nezadovoljstva. U mozgu postoji centar odgovoran za osećanje umora koji može biti nadražen psihičkim činiocima – strahom, nesigurnošću, strepnjom, emocionalnom i nervnom napetošću, dosadom…
Određena osećanja više umaraju nego druga. To su: ljubomora, očaj, mržnja, bes i krivica. Brige, teške i crne misli nas takođe iscrpljuju i troše. Dokazano je da jedan sat neprestane zabrinutosti zamara isto koliko i jedan radni dan, da umor češće napada žene, a da je dosadan i u suštini lak posao mnogo teži od napornog, ali zanimljivog rada. Statistike pokazuju da se žene dva puta češće žale na umor nego muškarci, jer su izložene mnogo burnijim hormonskim promenama nego pripadnici jačeg pola (predmenstrualni sindrom, trudnoća, materinstvo, klimaks) a povrh svega, rastrzane su između porodičnih i profesionalnih obaveza, pa nije čudo što su iscrpljene.
Nedavno istraživanje Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazalo je da je „jako umorno i iscrpljeno“ 16 posto žena u odnosu na devet posto muškaraca u dobi od 18 do 44 godine. Od 16 odsto osoba koje kažu da su umorne, 80 odsto je zapravo bezvoljno, psihički napeto ili zabrinuto. To su razlozi koji dovode čoveka da legne u krevet „mrtav umoran“ zajedno sa svojim brigama. U tom slučaju potpuno je beskorisno gutati velike količine vitamina.
TO NIJE SVE
Psihiloški uzroci umora na mentalnoj osnovi su: nedostatak motivacije, nepoverenje u samog sebe , zavist – želja za posedovanjem nečega što neko drugi poseduje; upoređivanje sa drugima; osećaj veće ili manje vrednosti; kontrolisanje drugih; orijentisanost na ono što nemamo a ne na ono što imamo; okrivljavanje drugih za svoje neuspehe i često iznošenje optužbi. Lekari i terapeuti ističu da su to problemi sa kojima se pacijent nerado suočava, pa ostaju „skriveni“. Tako, na primer – nerealni zahtevi i očekivanja, bilo da su suviše visoka ili niska; zatim, potisnuta ili neispoljena duboka žalost nakon gubitka drage osobe može da dovede do hroničnog umora – onda kada nismo prežalili bolan gubitak. Ponovno proživljavanje osećanja takođe troši našu energiju. Iste posledice može da ima i česta a neispoljena ljutnja, ali i svakodnevna dosada i usamljenost. Učestalost je veća kod starijih osoba koje su prestale sa radnim odnosom. Takođe, umor je jedan od simptoma i najčešćeg psihičkog poremećaja današnjice – depresije, koja se često krije iza hronične iscrpljenosti, ekstremne letargije i brzog umaranja.
ČUVAJTE ENERGIJU
Ne dozvolite da se umor ustali. Umesto toga, treba se pogledati u ogledalo i zapitati šta u vašem životu ne valja. Ako uz fizički umor postoji i stalna briga i uznemirenost, umor se neće ukloniti dok se ne reše emocionalni konflikti, dok problemi ne iščeznu.
Svako sam mora da odredi šta mu oduzima energiju, a šta je daje. Birajte zadovoljstvo umesto umora. Obaveze prilagodite svom ritmu. Stručnjaci kažu da je najlakše suočiti se sa neprijatnošću i obavezama ujutru, jer tada imamo najviše snage i elana i najmanje ometanja. Mislite na zadatak, a ne na rokove. Napravite više pauza tokom dana da se osveži koncentracija. Uredite društveni kalendar, radite manje, redovnije spavajte i budite fizički aktivni – dobićete nove rezerve energije. Izbegavajte naporne osobe, negujte porodične ručkove, dobronamerne razgovore. Kad osetite da vas snaga napušta, priuštite sebi odmor kako ne bi došlo do opšteg kolapsa. Šetnja smanjuje psihički zamor, a dnevni i vikend odmori ili duševno opuštanje pravi su melem za akutni umor. Godišnji odmor nam je potreban da povratimo energiju radeći ono što nam tokom godine nedostaje. On je važan da se osetimo slobodni od svih pritisaka i dužnosti i zbog toga što nam omogućava nov pogled na stare probleme i poslove, i daje snagu da se lakše nosimo sa novim izazovima.
