Stanje blaženstva, oslobođenje sopstvenog duha od zemaljskog pritiska i strasti, u budizmu poznatije kao nirvana, spaja srpskog pesnika Vladislava Petkovića Disa i frontmena benda Nirvana, Kurta Kobejna. Nisu bili budisti, nisu živeli u istom vremenskom razdoblju, nisu se poznavali, a opet, nirvana je ta nevidljiva spona.
Ovozemaljski život je teret
Kurt Kobejn
Kurt Kobejn je detinjstvo proveo konzumirajući lekove koji bi trebalo da na neki razuman nivo svedu njegovu hipersenzitivnost. Bili su to jaki lekovi koji bi smirivali i odraslog čoveka, a namenjeni sedmogodišnjem detetu.
Pored svega, obožavao je muziku i bio jako inteligentno i nadareno dete. Razvod roditelja je negativno uticao na njega, a harizmu je zamenila povučenost, interesovanje za umetnost i odsustvo interesovanja za školovanje.
Njegovu osetljivost ljudi nisu razumeli, a on je istu vešto prikrivao buntovničkim ponašanjem. Možda je bio samo neshvaćen ali svakako nije bio ukalupljen.
Vladislav Petković Dis
Sa druge strane, Dis je bio osrednji đak, padao razrede i jedino u čemu je pronalazio utehu bilo je pisanje poezije.
Iako je radio razne poslove, od premeravanja šljiva na pijaci do seoskog učitelja, nije bio zadovoljan svojim životom. Bio je osobenjak, povučen i tih, ali i pravi boem.
Njegove pesme su uvek bile protkane čudnim osećajem tuge i crnila, a Jovan Skerlić je smatrao da on nikada neće biti dobar pesnik jer nije „pesnik iz naroda“. Čudni uvek nađu podjednako čudne, pa je Isidora Sekulić Disa u svojoj kritici nazvala jednim od najboljih srpskih pesnika.
Šta se nalazi sa one strane crnila?
Možda Dis nikada nije to nikome rekao, ali po njegovoj pesmi „Tamnica“ lako možemo zaključiti da on smatra da je u ovaj život pao. Živeo je negde u nekom boljem i drugačijem svetu, „sa očima zvezda“, a onda se našao ovde, gde se ne snalazi i nije srećan.
Pogrešan život reklo bi se.
Kada su jednom prilikom pitali Kurta Kobejna zašto baš bendu naziv Nirvana, on je odgovorio:
Nirvana predstavlja slobodu koja dolazi posle patnje, bola i spoljašnjeg sveta, što je blizu mog shvatanja pank-roka.
Nirvana je Kobejnu bila beg od stvarnosti, od problema, od stomačnih bolova i nemogućnosti da pronađe sebe u ovozemaljskom svetu.
Da je Dis živeo devedesetih godina dvadesetog veka, pojedini bi ga nazivali pozerom i depresivcem, kao i Kobejna, ali bi široke narodne mase oduševljeno recitovale njegove pesme.
Sa druge strane nesnalaženja, nalazi se mir, onaj unutrašnji, koji naglo prestaje kada se suočimo sa realnošću.
Nirvanično raspoloženje
Figurativno, nirvana je osećaj praznine i ništavila. Osećaj šupljine u ljušturi. Iako jedna Disova pesma nosi naziv „Nirvana“, spokojna praznina se može primetiti u skoro svakoj pesmi:
Sad ne poznajem izraz božjeg sveta,
i nemam pojma za misli i boje;
Nebo i zemlja više mi ne smeta,
kao ni ljubav, ko ni rane moje.
Sad ne poznajem izraz božjeg sveta
– Prestanak jave
Još jednom samo, o, da mi je dići
ispod života svet umrlih nada;
Još jednom samo, o, da mi je ići
prostorom snova pod vidikom jada.
– Utopljene duše
I ta pesma nosi meni nove dane,
mada su k’o juče i sad stari zraci,
dok nad mojom glavom isti su oblaci.
I ta pesma nosi meni nove dane
– Najveći jad
Osećaj ništavila i praznine je samo potvrđen pesmom „Nirvana“, ali je stalno prisutan, u svakom stihu.
Nirvana Kurta Kobejna se ispoljava nešto drugačije, ne kroz stihove njegovih pesama već kroz postojanje benda. U njemu je nalazio utehu i smirenost, znao je da je stvorio svoj poseban svet. A onda je shvatio da mu ni taj svet ne odgovara, da je postao nešto čemu se on nije nadao i da ga opterećuje način života i slava koju taj svet sa sobom nosi.
Za razliku od Disa, Kurt Kobejn nije umeo da se snađe čak ni u svetu koji je sam stvorio. Uspeo je da mu se ljudi dive i obožavaju ga, ali izgleda da on to nije želeo.
Disu se nisu divili, pojedini ga nisu smatrali dostojnim pesnika i možda je to razlog zašto je njegova motivacija za prikazivanjem ništavila opstala sve do torpedovanja njegovog broda u Prvom svetskom ratu. Tek posle njegove smrti veliki broj pesnika počinje da ga hvali i da u njemu vidi umetnika. Kobejnova Nirvana nije izdržala pritiske, a cena slave je bila previsoka. Možda bi ona duže trajala da je ostala samo njegov svet.
„I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko. “
Piše: Kristina Milošević
Kultivisi se.rs
