Šta ima u tim pesamama koje uspeju da zalude ceo svet?
Uglavnom ne znamo ko ih izvodi, melodija je jednostavna i pevljiva, ritam pokretljiv i pogodan za đuskanje, a tekst uglavnom nerazumljiv i nepoznat (setite se “Gangnam Style-a”). Naiđu kao vihor, steknu instant popularnost, ali isto tako brzo i nestanu (ili ne, hvala YouTube-u), naiđu drugi, i tako ukrug.
Ovog leta zahvatio nas je vihor nazvan “Despacito”. Lagano, natenane, od sredine januara kada je objavljen do sada, sakupio je preko dve milijarde pregleda na YouTube-u. Autori ove hit pesme, Luis Fonsi i Dedi Jenki (Daddy Yankee), sigurno su priželjkivali veliku popularnost pesme, ali teško da su mogli da zamisle njene razmere. Jer kako predvideti da će jedna pesma imati toliku moć da izvuče zemlju iz bankrota?
Luis Fonsi i Dedi Jenki (Ramon Ajala Rodrigez) su portorikanski muzičari koji iza sebe već imaju značajne karijere. Stoga ne čudi što su “iznedrili” takav hit kao što je “Despacito”.
Luis Fonsi je karijeru započeo 1998. godine i do sada je objavio osam studijskih albuma. Već svojim prvim albumom je osvojio tržište Latinske Amerike. Ubrzo su usledili nastupi i saradnje sa mnogim američkim pop muzičarima. Početkom dve hiljaditih probio se na američku Billbord Hot 100 listu, dok je suvereno vladao Bilboard Hot Latin Tracks listom. Za najbolju pesmu 2009. godine dobio je latinskog Gremija (Latin Grammy Award), a decembra iste godine nastupao je i na dodeli Nobelove nagrade tadašnjem predsedniku SAD Baraku Obami (Barack Obama).
Dedi Jenki je takođe svoju karijeru otpočeo devedesetih, i smatra se osnivačem muzičkog žanra regetona (kombinacija karipske i latino muzike sa hip-hopom). Regeton je u zemljama Srednje i Južne Amerike izuzetno popularan, a širom sveta je stekao popularnost 2004. godine pesmom “Gasolina” upravo ovog izvođača.
“Despacito” je savršena kombinacija ova dva izvođača, njihovih muzičkih žanrova i stilova izvođenja. Iskustvo u muzičkoj produkciji, kao i znanje i poznavanje tržišta i muzičke industrije doveli su do toga da ova pesma postane planetarni letnji hit. Tome su, naravno, pomogle i mnogobrojne obrade koje su postavljali fanovi kao i afirmisani izvođači različitih muzičkih žanrova (Džastin Biber, 2Cellos). Međutim, istovremeno, ovakav proizvod kulturne industrije i industrije zabave i razonode postao je bitan izvozni proizvod portorikanske kulture širom sveta.
U izuzetnoj popularnosti pesme veliku ulogu je imao i spot koji je sniman na čitavom ostrvu, gde je Portoriko prikazan kao zemlja veselih ljudi, prelepih devojaka (koje “predvodi” Zulejka Rivera, bivša pobednica takmičenja Miss Universe), dobrih žurki i azurnoplavog mora. Upravo to se navodi kao jedan od ključnih razloga za uticaj ove pesme na poboljšanje ekonomskog stanja ove države.
Naime, u maju ove godine guverner Portorika je proglasio državni bankrot zbog velikih dugova, ali u međuvremenu se desio “Despacito”. Prema prognozama i pisanjima stranih medija, interesovanje stranih turista za ovu zemlju je poraslo za čak 45 procenata i ono se vezuje upravo za ovu pesmu i njen spot.Turistički vodiči su počeli da uključuju lokalitete iz spota u turističke ture ostrvom tako da zainteresovanim turistima pruže ugođaj savremenog, modernog Portorika.
Međutim, može li očekivana „Despacito injekcija“ Portoriku zaista poboljšati ekonomiju u tolikoj meri koliko se očekuje? Ima li jedna pesma toliku moć?Trenutno jeste izuzeno popularna, toliko da se probila i na vrh Billbord Hot 100 liste, što je veliki uspeh za pesmu na španskom jeziku (poslednji put je to uspela čuvena “Macarena”, pesma grupe Los del Rio). Ali, može li “Despacito” uopšte “preživeti” leto i biti i kasnije aktuelna i zaista imati dugoročniji uticaj na portorikanski turizam i ekonomiju?
Na to je teško dati precizan odgovor, ali ako je suditi po dosadašnjim razvojnim putevima sličnih numera, jedno leto je prosečan životni vek ovakvih pesama. Ali lagano, samo lagano, leto još traje.
Bosonoga
